Da li ste culi muziku Olovnog Plesa? Ovako je mene pronasla...
Krajem petog meseca ove godine sam upoznao jedan bend, fenomenalne ljude iz Novog Sada, brže-bolje im se pridruzio kao pratnja na perkusijama, uvezbasmo 10 pesama bukvalno u 2 ''sessiona'' kao da ih zajedno sviramo već 10 godina, i po pozivu krenusmo put Hrvatske, u jedan mali grad po imenu Vrgorac da bi nastupili na lokalnom Kotezi String Festu.
Zamislite grad od 8.000 stanovnika na vrhu gore, okružen brdima i prirodnim lepotama Dalmacije, oslikan primorskom arhitekturom i ispunjen kulturno-istorijskom baštinom, grad koji je iznedrio jednog od najvećih hrvatskih pesnika svih vremena Tina Ujevića, mesto kome vetar sve vreme donosi miris mora, a mora nigde na vidiku nema. Ispred vas se nalazi restauirana kuća stara 200 godina u kojoj treba da svirate i ogroman (međunarodni) teren za balote (boće), oko kojeg su kaskade načičkane borovima. Dovoljno? Ako mene pitate, i previše za jednog krajnje skromnog Beograđanina.
Odjednom, sijaset različitih ljudi sa različitih strana, različitih godišta, ličnih ''backgrounda'' i instrumenata - brojni bendovi za koje se pitam kako će stati u jednu noć, a svi do jednog baždareni dobrim muzičkim ukusima i najbitnije - željni dobre svirke i opako rešeni da stvore nešto jedinstveno, te noći samo njihovo.
U toj psihičko-geografskoj euforiji saznajem da je jedan od bendova, na sveopštu žalost svojih članova, ostao baš tog dana bez svog bubnjara. Razboleo se čovek, šta će, sedi kući, nervira se, a kompanjoni mu vilene oko stejdža. Predlažem da im se pridružim, koliko-toliko svojim perkusijama da popunim ritam deonice. Znate šta su mi rekli - ''Doista bi to uradio?'' :) Ne da sam to uradio, nego sam im uvalio i našeg fotografa, za koga se ispostavilo da je u svojim mladjim pank-danima čeprkao po bubnju, a ne manjka ni u blues-rock paternima.
Organizator najavljuje bend ''Olovni Ples''. Penjemo se na binu, sedamo na svoja mesta, pritom ni bubnjar ni ja ne znamo koji žanr treba da sviramo, a kamoli i jednu pesmu benda s kojim sviramo. Na moje/naše pozitivno zaprepašćenje ljudi kreću da sviraju najprljaviji ''amplified'' bluz i kantri-rok koji sam u poslednje vreme čuo. Neverovatno otkrovenje! Leteli smo, doslovce...
Nakon svega, sedoh s ljudima da se dobrano ispričam... Olovni Ples čine Tomislav Zorić (vokal, usna harmonika, gitara), Stipe Periša (gitara, vokal), Vjeran Pavlović (bas gitara) i Bojan Rađenović (bubanj). Svi su iz Dugog Sela, nekih 10 km od Zagreba. Sviraju bluz i kantri-rok već godinama, ponajviše na tekstove velikana hrvatske poezije A. G Matoša, A. B. Šimića i D. Tadijanovića, a sve to pod velom debelog ''undergrounda'' izdajući za etikete Brlog Records (Čopor) i Slušaj Najglasnije (Zdenko Franjić). Kako bi članovi benda rekli: ''Uz malo bolju produkciju i više agilnosti na područiju samopromicanja, imamo šanse razmutiti ovu ustajalu žabokrečinu od rok'en'rola u Hrvata'' (M.P.). Sjajno!
Pesma čiji tekst dole stoji je jedna od meni omiljenih sa njihovog albuma ''Noć bez jablana'' iz 2008. Nije Glasna i nije Brložna, ovo je pesma koja mi uvek stavi taj samo-meni-znan-zašto osmeh na lice i uvek mi vrati tu ''Universal Consciousness'' misao da sijaset različitih ljudi sa različitih strana, različitih godišta i ličnih ''backgrounda'', neverovatnom lakoćom mogu za tren oka stvoriti odnos kao da se poznaju decenijama, kao da se svi znaju iz nekih prošlih života. Ova pesma zaista predstavlja zaostavštinu velikog Matoša mladoj Hrvatskoj u najčistijem obliku, ''amanet'' koji u sebi nosi nešto što je teško prevodivo u osećanju. Bitno je da znaju oni koji treba da znaju...
Mladoj Hrvatskoj
Naš ukus samo rijedak dojam bira
I mrzi sve što sliči frazi i pozi.
Tek izabranom srcu zbori lira
I nije pjesma koju viču mnozi.
Naš stih je život koji dušu svira.
Što može reći proza, dajmo prozi,
A strofa treba magijom da dira
I budi u nama ono gdje su bozi.
U vijeku kada "misli" svaka šuša,
Mi, nimfolepti, skladno osjećajmo,
Jer cilj je svemu istančana duša.
Ljepoti čistoj himnu zapjevajmo,
Božanski Satir kad nam milost dade
Za cvjetni uskrs hrvatske Plejade!
Antun Gustav Matoš
Belgradonja [13.08.2009]
